Demokratsko udruženje Roma

Nekoliko dana posle pucanja glavnog nosača mosta “Gazela” strasti u javnosti se ne smiruju. “Putevi Srbije” optužuju evropske banke da preteruju sa uslovljavanjem za povlačenje kredita za rekonstrukciju mosta, stručnjaci smatraju da popravka mora da počne što pre, dok gradske vlasti traže da se precizira tačan datum do kog će se čekati saglasnost banaka za dobijanje 33 miliona evra zajma. Za to vreme “Mostogranja” priprema teren za sanaciju pukotina na glavnom nosaču mosta.

Kao glavni razlog za odlaganje rekonstrukcije najčešće se pominje nedostatak novca, odnosno to što još nije povučen kredit koji je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila pre tri godine. Jedan od glavnih uslova za povlačenje zajma je sprovođenje Akcionog plana za raseljavanja 200 romskih porodica koje su živele ispod “Gazele” i to po međunarodnim standardima.

- Raseljenim licima treba obezbediti barem minimalne uslove uz obezbeđenje osnovnih socijalnih potreba uključujući zdravstvenu zaštitu, obrazovanje dece, smeštaj itd. Većina ovih pitanja je rešena. EIB i EBRD blisko sarađuju sa gradskim i drzavnim vlastima kako bi se obezbedilo ispunjenje ostalih uslova – navode predstavnici EBRD-a.

Romi su raseljeni u septembru prošle godine, međutim trenutno niko ne zna, ili ne želi to javno da kaže, koji su to uslovi koje Beograd još nije ispunio. Spekuliše se da je Romima trebalo napraviti kuće od čvrstog materijala i da je glavni “kamen spoticanja” to što oni žive u kontejnerima. Prema poslednjim informacijama, zahtev je i da se raseljeni Romi zaposle.

Posle hitne sednice Gradskog veća, koja je održana u subotu, gradonačelnik Đilas je ponovio da raseljeni Romi danas žive mnogo bolje nego ranije. Po ovom pitanju, sa njim se slaže i direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak, koji uz to i govori da banke preteruju sa postavljanjem uslova. Ako je verovati nadležnima, čak i ako se zajam ne povuče, rekonstrukcija mosta neće doći u pitanje.

- Ako je rok do kad će banke odlučiti o isporuci sredstava iz odobrenog zajma 15. mart onda ćemo čekati do tada. Ako ne dobijemo potvrdu do tada zahvalićemo se i reći da nam kredit ne treba, pa ćemo ga potražiti na drugom mestu ili započeti rekonstrukciju sopstvenim sredstvima - rekao je Đilas.

O sudbini mosta moglo bi više da se zna u drugoj nedelji februara, kada se očekuje dolazak predstavnika evropskih banaka u Beograd na razgovore sa gradskim i republičkim vlastima.

Dok se čeka odluka banaka, “Putevi Srbije” plaćaju penale za nepovučen kredit, ali i održavanje mosta.

- Godišnja kamata je 0,025 odsto. Za sve kredite koje nismo povukli platili smo oko 80 miliona dinara za poslednju godinu. „Mostogradnja“ u poslednjih nekoliko godina održava most a sredstva koja se troše za održavanje su od 40 do 50 miliona dinara na godišnjem nivou - kaže Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“.